Finansijske usluge

Akreditiv kao sredstvo obezbeđenja potraživanja dobavljača

U praksi se može desiti da dobavljač, pogotovo ako je reč o inostranom isporučiocu dobara, odnosno robe, zahteva da se plaćanje izvrši akreditivom, koji istovremeno ima i ulogu sredstva obezbeđenja njegovog potraživanja (npr. isplata kupoprodajne cene) prema naručiocu.

Zakonom nije zabranjeno da i naručioci daju sredstva obezbeđenja za svoje obaveze iz ugovora o javnoj nabavci, prema dobavljačima. Međutim, imajući u vidu osobine, pre svega dokumentarnog akreditiva i mehanizam plaćanja, koji se njegovim otvaranjem uspostavlja, na posredan način, obezbeđuje se i potraživanje naručioca, npr. kod javne nabavke dobara, odnosno robe, jer cena neće biti plaćena dobavljaču pre nego što roba bude stavljena naručiocu – kupcu, na raspolaganje, prezentacijom odgovarajućih robnih dokumenata, i to preko akreditivne banke.

Akreditiv je uslužni bankarski posao regulisan odredbama čl. 1072. - 1082. Zakona o obligacionim odnosima. Akreditiv se najčešće koristi u kupoprodajnim ugovorima sa elementom inostranosti. Kod međunarodne kupoprodaje, kada se sedišta prodavca i kupca nalaze u različitim državama kao instrument plaćanja koristi se akreditiv. U takvim pravnim poslovima akreditiv ima istovremeno ulogu sredstva plaćanja i sredstva obezbeđenja potraživanja. Akreditiv je bankarski posao za koji banka, po nalogu, klijenta (u postupku javne nabavke to je naručilac), izdaje nalog da se kod iste ili neke druge banke, za određeno vreme, stavi nekom trećem licu (dobavljaču) na raspolaganje određena svota novca.

Prihvatanjem zahteva nalogodavca - naručioca za otvaranje akreditiva, akreditivna banka se obavezuje da će korisniku akreditiva – dobavljaču, isplatiti određenu novčanu svotu ako do određenog vremena budu ispunjeni uslovi navedeni u nalogu za otvaranje akreditiva. Akreditiv mora biti sačinjen u pismenoj formi. Akreditiv je nezavisan od ugovora o prodaji ili drugog pravnog posla povodom koga je akreditiv otvoren, iz čega proizlazi da je akreditiv apstraktan pravni posao, nezavisan od osnovnog pravnog posla povodom koga je otvoren.

Akreditiv je prvenstveno sredstvo, odnosno instrument plaćanja. U praksi akreditiv se koristi i kao sredstvo obezbeđenja, što nije u suprotnosti sa njegovom osnovnom svrhom. U odnosima koji nastaju otvaranjem akreditiva učestvuju najmanje tri lica i to: nalogodavac za otvaranje akreditiva (naručilac - kupac, odnosno uvoznik robe ili investitor radova i sl.), akreditivna banka (koja u zemlji nalogodavca otvara akreditiv u svoje ime i za račun nalogodavca) i korisnik akreditiva (dobavljač - prodavac, odnosno izvoznik robe ili izvođač radova i sl.). Pored akreditivne banke u poslu otvaranja akreditiva može da kao posrednik učestvuje još jedna banka sa sedištem u zemlji korisnika akreditiva.

Zakonodavstvo i pravna teorija poznaju više vrsta akreditiva koji imaju određene zajedničke osobine, ali i posebne odlike karakteristične samo za pojedinu vrstu akreditiva. Imajući u vidu njihove zajedničke karakteristike najrasprostranjenija podela akreditiva izvršena je s obzirom na to da li korisnik akreditiva treba da ispuni neke uslove da bi mu se isplatio iznos naveden u akreditivu ili ne. U prvom slučaju reč je uslovnom - dokumentarnom akreditivu gde je ispunjenje uslova vezano za podnošenje određenih robnih dokumenata (skladišnica, konosman, tovarni list i sl.), dok je u drugom slučaju reč o bezuslovnom - običnom akreditivu gde se od korisnika zahteva samo da dokaže svoju aktivnu legitimaciju. 

Akreditivna banka odgovara za isplatu iz akreditiva od dana kada je korisniku akreditiva (dobavljaču) saopšteno da mu je akreditiv otvoren, i ne može osloboditi te obaveze ni u slučaju kada je zbog organizacionih promena prestala da obavlja poslove sa inostranstvom. Zakon o obligacionim odnosima poznaje dve vrste dokumentarnog akreditiva. Dokumentarni akreditiv može biti opoziv ili neopoziv.Banka je dužna da ispita da li su dokumenti u svemu saobrazni zahtevima nalogodavca.

U akreditivnom poslu, veliki značaj imaju robna, odnosno transportna dokumenta, jer jedino na osnovu njih korisnik dokumentarnog akreditiva stiče pravo da od banke zahteva isplatu novčanog iznosa. Potvrda o vlasništvu - "vlasnički list" ne sadrži u sebi i pravo na stvari. Samo posedovanje vlasničkog lista ne daje svojstvo poverioca, kao što je to u slučaju skladišnice, konosmana, prenosivog tovarnog lista i slično, jer ovu potvrdu ne odlikuje na čelo inkorporacije.

Nalogodavac, naručilac, nije aktivno legitimisan sa zahtevom da banka akreditiv isplati korisniku - dobavljaču. Ukoliko u ugovoru između prodavca i kupca odnosno između poverioca i dužnika ništa nije rečeno samom činjenicom otvaranja akreditiva kupac ne istupa iz obaveze plaćanja kupoprodajne cene. 

 

Ivan Maraš, Advokatska kancelarija Aleksić

Advokatska kancelarija Aleksic sa saradnicimahttp://lawofficealeksic.rs

Zajednička advokatska kancelarija Aleksić sa saradnicima nudi progresivan, inovativan pristup i strategiju poslovanja našim klijentima, kako bismo na najefikasniji način pomogli u realizaciji njihovih ciljeva.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!